Pripovetke Sime Matavulja

Simo Matavulj je klasik naše realističke proze, zajedno s Lazarevićem njen najveći umetnik reči, "majstor pripovedač", kako ga je nazvao Ivo Andrić. Bio je jedan od najobrazovanijih srpskih pisaca svoga doba, a neposredno je dobro upoznao kako dalmatinsko primorje, rodni Šibenik, Zadar, gde je završio učiteljsku školu, tako i unutrašnjost Dalmacije, Zagoru, Boku Kotorsku, Crnu Goru, gde je obavljao razne dužnosti (profesor gimnazije, nadzornik škola, vaspitač kneževe dece), i Srbiju. O njima je napisao oko stotinu pripovedaka, čiju glavnu temu čini život dalmatinskog čoveka, u kojem se sukobljavaju životna radost i duboka tuga, surovost i pitoma čovečnost, religija i sujeverje, humor i poezija, a sve je prikazano s odličnim poznavanjem, dubokim osećanjem i simpatijom. Najveće majstorstvo u kompoziciji i izrazu Matavulj je postigao u četiri dalmatinske pripovetke: Povareta, Pilipenda, Oškopac i Bila i Našljedstvo