Sveti Sava u legendama

U srpskoj narodnoj tradiciji lik svetog Save zauzima izuzetno mesto. Područje na kome su zabeležene legende o svetom Savi i na kom se sreću toponimi nazvani po njemu izuzetno je široko. Mnoge priče prikazuju Savu kao čudotvorca i učitelja, gde uči narod kako se ore, kuje, tka, šije, siri mleko, itd. U nadmetanjima sa sultanima i vezirima svetom Savi kao branitelju hrišćanske vere često polazi za rukom da izbije vodu iz kamena. Dalje, sveti Sava je ima moć da umiri more i oluje, ali brodove koristi i kako bi potopio grešnike koje je na njih ukrcao. Na mnogim mestima Savino ime se vezuj za izvore vode. Legende o postanku pojedinih jezera takođe se vezuju za njegovo ime. Veoma je teško utvrditi i hronološki odrediti terotorijalno poreklo pojedinih pesama i priča o svetom Savi. One najranije iz 13. i 14. veka neposredno se oslanjaju na pisane tekstove o svetom Savi i na njihove likovne obrade. Već u drugom sloju narodnih predanja nastalih u 15. i 16. veku, nastaju pesme i priče sa najraznovrsnijim motivima. Ovaj proces se nastavio tokom 17. veka da bi u 18. i 19. veku Sava pre svega bio vezivan za prosvetiteljsku delatnost. Tokom vremena u ovim delima Savin lik ima vrlo malo veze sa istorijskim Savom ali nadahnjuje čitaoce u stremljenju ka vrlinskom životu.